Nisam protiv Fejzbuka, niti sam protiv tehnologije, Interneta ili bilo kakvog napretka. Međutim, evo, treći put u životu sam malo deaktivirala nalog na ovoj društvenoj mreži i moram da priznam da mi se opet osladilo. Zašto?
Pre samo sedam dana sam deaktivirala Fejzbuk. Od tada sam uspela da posetim prijateljicu u Vojvodini koju punih godinu dana nisam videla, počela da punim ovaj blog tekstovima i uspešno mi se vrat ukočio te sam posetila i lekara i započela barem proces bavljenja problemom koji imam već duže vreme.
Pre samo sedam dana sam deaktivirala Fejzbuk. Od tada sam uspela da posetim prijateljicu u Vojvodini koju punih godinu dana nisam videla, počela da punim ovaj blog tekstovima i uspešno mi se vrat ukočio te sam posetila i lekara i započela barem proces bavljenja problemom koji imam već duže vreme.
Današnji životi obiluju spoljašnjim impulsima na koje mi reagujemo, hteli-ne hteli. I sve ih je više, pogotovu tih digitalnih. I od tih impulsa i naših svesnih ili nesvesnih reakcija na njih mi ne stižemo da se zapitamo šta je to šta nama zaista treba i u stvari se udaljavamo od nas samih.
Na slici: ljudi se druže
Tviter? I tamo sam bila... Malo jače od godinu dana. A tamo ima jako puno toga zanimljivog da se pročita, ima divnog pametnog, duhovitog, kreativnog i pismenog sveta. Međutim, taj divan, pametan, kreativan i duhovit svet biva napadan od tzv. hejtera ili, kako ih je jedan poslovni kontakt definisao - "stenjala", jer je u zemlji Srbiji dobro poznato da svako mora da ima mišljenje na svaku temu a ako nije negativno, neki ga i ne računaju kao vredno pomena. Dakle, "stenjala" posipaju svoju negativnost po tim divnim drugačijim mislima koje su pročitali, a onda ti divni kreativni ljudi ne budu imuni pa i oni vrate tu negativnost nazad. Nekad prosto dođe do nesporazuma između dvoje divnih ljudi i bukne žučna javna i bespotrebna svađa. Pa onda budem svedok tome kako neki drugi ljudi na prljave načine dižu svoj rejting u Tviter svetu. I u jednom trenutku shvatim da Tviter tako neodoljivo podseća na sve one pojave u društvu koje znam da postoje, a koje gledam da izbegnem ne bih li sačuvala svoj unutrašnji mir, pa su sve to bili razlozi da se sklonim odatle, ne deaktiviralanjem pa ponovnim osvežavanjem naloga, već sam izvršila, kako jedna drugarica opisa - digitalno samoubojstvo.
A ne mogu da kažem ni da sam protiv Tvitera. Stvarno divnih stvari tamo ima da se pročita. I posećujem ga povremeno i dalje, kada želim da se nasmejem, pre svega. Odem na naloge tih interesantnih likova, zadržim se, ismejem se, saznam mnogo toga novog i u trenutku kada osetim zapljuskivanje negativnošću, odem.
I ovi mobilni telefoni... Koliko puta vas je neko nazvao usred nekog kreativnog naboja i prekinuo inspiraciju koja je sama od sebe počela da stvara, ili nekog dobrog filma tokom scene koja vam pruža ushićenje, ili fenomenalnog dela knjige koju čitate, ili usred posla koji morate hitno da završite, ili usred ispunjavajućeg i kvalitetnog razgovora za dragom osobom?
I TV... Prikujete pogled u ekran i shvatite da ste poluhipnotisano potrošili nekoliko sati vašeg vremena, a samo u toku 10% (odakle mi sad pa ovaj procenat?!) ili manje tog vremena ste zapravo nešto novo naučili, odnosno - nešto lepo i korisno i blagodetno za vas naučili. Ako se osećate ispunjeno nakon što ugasite TV, odlično, bilo je korisno, ali ako se osećate prazno, protraćili ste svoje vreme.
Prosto, čovek je biće koje reaguje, a moderno doba je prepuno tih izazivača reakcija i mi svakodnevno ubacujemo naša bića u takve pogone u kakvima tokom istorije nisu nikada bili u toj meri, niti su prirodni za nas i naravno da nam se gomila neka vrsta frustracije ili nezadovoljstva koju čak i ne stižemo da promislimo i definišemo, jer smo zatrpani novim impulsima.
I TV... Prikujete pogled u ekran i shvatite da ste poluhipnotisano potrošili nekoliko sati vašeg vremena, a samo u toku 10% (odakle mi sad pa ovaj procenat?!) ili manje tog vremena ste zapravo nešto novo naučili, odnosno - nešto lepo i korisno i blagodetno za vas naučili. Ako se osećate ispunjeno nakon što ugasite TV, odlično, bilo je korisno, ali ako se osećate prazno, protraćili ste svoje vreme.
Prosto, čovek je biće koje reaguje, a moderno doba je prepuno tih izazivača reakcija i mi svakodnevno ubacujemo naša bića u takve pogone u kakvima tokom istorije nisu nikada bili u toj meri, niti su prirodni za nas i naravno da nam se gomila neka vrsta frustracije ili nezadovoljstva koju čak i ne stižemo da promislimo i definišemo, jer smo zatrpani novim impulsima.
Zašto ja tupim o ovome? Pa, trenutno uživam u blagodetima svoje smanjene digitalne prisutnosti i imam potrebu da podelim svoju mudrost :). A i kao podsetnik samoj sebi kada se opet "izložim" - da svedem te spoljašnje impulse na optimalnu dozu i malo budem prisutnija u pravoj stvarnosti i budem više tu i za sebe i za drage ljude.
Birajte svoje spoljašnje impulse kad god možete.
Birajte svoje spoljašnje impulse kad god možete.
